"Osoba je jaka kad u trenutku besa samo ode i prećuti sve loše što je poželeo reći."
(via chocoforevers)
"I’m afraid to feel happy because it doesn’t last."
(via tragicxfeelings)
"Voleo sam te ujutru,
a bila si otečena,
i čupava,
i vruća,
u mojoj majici,
i šarenim čarapama,
opijena snom
koji te je,
baš sad,
izbacio iz sebe
i vratio meni.
Voleo sam te,
celu noc,
i zapetljavao noge međ’ tvoje,
pripijao ti se uz kičmu
i disao ti za vrat,
kosa ti se,
svakim uzdahom, pomerala…
Činilo se kao da se svaka vlas
sa svakom voli,
kao ja sa tobom,
noćas i oduvek…
Voleo sam te kad si umorna
i čekao da ti se prispava
pa da se spustiš tu,
na fotelju,
i da te ja,
tako pospanu,
odnesem tamo gde je toplo,
gde sam ti ugrejao mesto.
Pa bih te tu spuštao,
pokrivao te sobom
i grudi ti poturao umesto jastuka,
gurao te do zida,
za svaki slučaj,
da ne pobegneš,
a jesi
i tražio sam te.
Voleo sam te.
Voleo sam te u podne,
dok ne popiješ kafu,
trčkaraš kroz stan
i u isto vreme radiš tri stvari,
i kasniš,
jer smo sinoć jedno drugom šaputali dodire
i ispisivali poljupce,
do kasno…
Voleo sam te kad žuriš,
a ja ne smem da te diram,
da ti ne pokvarim šminku,
a ipak to uradim.
Voleo sam te kad se razbesniš
i počneš da se srdiš
i kad ti zaigra donja usna,
jer ne smeš da se nasmeješ,
kao ozbiljna si…
Pa sam te onda grlio otpozadi,
oko struka
i naslanjao glavu na tvoje rame.
‘To me boli’, rekla si,
a volela si to
i uvek sam osetio da ti srce brže kuca
kad to uradim.
‘Hoćeš prestati?’
Neću, pomislih,
da ne pobegneš.
A jesi.
I tražio sam te.
Voleo sam te kad istrčavaš
i dajes mi samo jedan poljubac,
a dodirneš me tek
jer nemaš vremena…
Dok se okrećeš i uzimaš torbu i mantil.
Voleo sam te i kad nisi tu,
kad odeš
i za sobom ostavis svoj miris,
i šolju ispijene kafe
sa tragom karmina na njenim vrhovima.
Jesam.
Voleo sam te
jer vratićeš se,
mislio sam,…
Voleo sam te dok si tamo negde,
gde ja nisam,
a hteo bih da budem,
da te imam na oku,
uvek,
da ne pobegneš,
a jesi
i tražio sam te.
Išao sam od vrata do vrata.
Sliku sam poneo!
Nisu videli nikad ovakve oči…
A terao sam ih da pogledaju jos jednom.
Zavirivao sam svuda.
Tražio sam te i gde ne bi stala,
ma koliko uzan bio taj struk
i nos prćast,
a šake male
i ramena tesna.
I u fioci sam te tražio.
Preturao sam nervozno.
Sa knjiga sam te brisao
i usisavao sa tepiha,
pio iz šolje,
listao te među novinama
i kačio te na čiviluk.
Ogledao sam se u tebi,
obuvao sam te
i spirao se tobom,
tobom koračao
i brao ti cveće sa dlanova,
zalivao te svakog drugog dana,
mirisao se tobom,
i vezivao te oko vrata.
Nigde te nije bilo…
Čak ni tamo gde bi i ne bi stala,
a bila si tu na,
u,
oko,
ispod
i iznad mene,
nas.
Voleo sam te da ne pobegneš,
a jesi.
Prenuo sam se.
Kapljice poput ledene kiše slivale su se sa čela,
pa nisam znao plačem li ili se znojim?!
A bila si pored.
Volim te ujutru,
kad si otečena,
i čupava,
i vruća,
u mojoj majici,
i šarenim čarapama,
opijen snom koji me je,
baš sad,
izbacio iz sebe
I vratio tebi."
(via makse-seljanko)
